У Дому Војске Србије представљена је књига „Прилепски контрасти“ Милоша Мељанца у којој се, на двестотинак страница веома занимљивог и документима поткрепљеног штива, описује незавидан живот далматинских колониста, Срба који су 1922. године, између два светска рата досељени у Прилепску равницу, у крај у коме су по избијању Првог балканског рата српску војску староседеоци дочекали као ослободиоце. Нажалост, нису много уживали у миру. Многи од новодосељених Срба су се тој војсци придружили у почетку Другог светског рата, многи су дали своје животе за слободу и лепши и хуманији живот у слободној Југославији. И опет, срећа им није била наклоњена, ни њима, ни њиховим потомцима који су се у Старој Србији, Вардарској бановини, Македонији, надали бољим данима…

Sa promocije knjige
О књизи „Прилепски контрасти“ говорили су Зоран Колунџија, директор Издавачке куће „Прометеј“; др Драган Бакић историчар САНУ; политиколог др Веран Станчетић и аутор. Истичући да судбина далматинских колониста, приказана кроз контрасте њиховог живота у Прилепској низији, балканским и светским ратовима, али и у послератној комунистичкој Југославији јасно сведочи о преплитању националне и социјалне димензије на овим просторима, Зоран Колунџија се није либио да нагласи како нам култура сећања није јача страна.

– То се јасно види из нашег односа према гробљима и спомен обележјима ратника који су нас током последњих сто година добрано задужили, рекао је Колунџија. – У књизи је предочено да су српска спомен обележја у Прилепској долини, спомен костурница и црква Ћирило и Методије у којој су положени земни остаци више од хиљаду погинулих српских војника, данас у јадном и чемерном стању, док је, с друге стране, немачко војно гробље уређено и достојно палих, без обзира на то на којој су се страни борили. Књига Милоша Мељанца препуна је таквих контраста који сведоче о нашој небризи, али и намери македонских власти да избришу из сећања сваки доказ постојања Срба на тим просторима, закључио је Колунџија.

А да је српски народ на подручју Старе Србије живео, сведоче не само гробља, већ и споменици културе, многе православне цркве и храмови… О непрекикидним и упорним покушајима пренебрегавања те чињенице, нарочито у периоду после Другог светског рата, говорили су историчар др Драган Бакић и политиколог др Веран Станчетић који су, истичући истраживачки напор аутора да покаже незавидан положај далматинских колониста из Прилепске долине, не само током два светска рата, већ и у међуратном, па и послератном периоду социјалистичке Југославије, говорили и о честим, готово непрекидним колонизацијама и сеобама српског народа с једног простора на други.

Promocija knjige

На крају се љубитељима књиге присутним на промоцији обратио и сам аутор, који је потресним сведочанством описао свој и пут својих предака из далматинских села до Прилепа и околоне, али и нову насилну колонизацију у Војводину, реализовану после Другог светског рата. Пут једног дела српског народа, из кршевитих предела хрватске Далмације, преко мочварних македонских равница, до војвођанских поља, на карти у којој су велики цртали зоне интереса, готово да није ни забележен. А сведочи о много чему