У Прилепском пољу подигнут заједнички споменик међуратним далматинским колонистима

У Прилепском пољу подигнут заједнички споменик међуратним далматинским колонистима

Удруженим снагама потомака међуратних далматинских колониста расејаних широм Републике Србије, као и оног малобројног дела из Прилепа и околине, на Св Илију ове године подигнут је надгробни споменик на далматинском гробљу. На том месту почивају земни остаци више стотина насељеника (међу којима и знатан број деце) који су били смештени на мочварне недођије Прилепског поља у насељима Александрово и Карађорђево.

Овим чином потомци далматинских колониста су показали не само поштовање према својим прецима, већ су на најбољи начин манифестовали културу сећања. Епитаф на мермерној плочи је препознатљив и по угравираној далматинској капи.

Вреди истаћи податак да су, на истој парцели, пре неколико месеци агилни потомци из породице Арамбашић (из Батајнице) обновили споменик своме прадеди Радету.

Наведена два камена-мермерна белега представљају једине писане, материјалне трагове о дводеценијском битисању 30 далматинских фамилија – 16 из Врличке крајине (Арамбашић, Борковић, Гајић, Деспинић, Драгић, Загорац, Крагуљ, Кривошић, Мељанац, Мрзић, Раниславић, Рнић, Росић, Стојсављевић, Суботић и Томић – сви из Отишића) и 14 из Буковице (Векић, Грубић, Жежељ, Ковачевић, Попић и Травица из Ервеника; Вујасиновић, Рашић и Угрчић из Ивошеваца;  Давинић из Крупе, Колунџић из Модриног Села и Ковачевић из Жегара ) на овом делу Пелагоније.

Нека почивају у миру на македонској земљи, и нека им је вечна слава и хвала.