У Атријуму Дома Војске Србије данас је одржана пројекција документарног филма „Засијаше гробови солунаца“, аутора Милоша Мељанца. Реч је о пројекту чији је значај препознало Министарство за рад, борачка и социјална питања, и подржало га на прошлогодишњем конкурсу, на коме су заједнички учествовали удружења „Кајмакчалан“ и „Од стећака до крајпуташа“.
Обраћајући се публици уочи пројекције филма, аутор и председник удружења „Од стећака до крајпуташа“ Милош Мељанац истакао је да је реч о пројекту који је уз минимална средства и захваљујући ентузијазму појединаца угледао светлост дана.
Током рада на филму, нагласио је он, имали су прилике да на терену поново „прелистају“ славну историју српске војске и у разговорима са бројним историчарима али и обичним људима дођу до локација заборављених српских војничких гробаља.
Филм, додао је Мељанац, даје заокружену слику поштовања и пијетета према херојима на чијим је моштима саздана Србија, нагласивши да је радећи на пројекту дошао до закључка да је култура сећања Србима слаба тачка, имајући у виду број страдалих Солунаца којима није обезбеђен достојанствен хришћански починак.
Историчар Ненад Лајбеншпергер из Републичког завода за заштиту споменика културе провео је присутне кроз ходнике историје и вратио их у дане који су уследили после пробоја Солунског фронта.
Он је подсетио на историјске чињенице – да је у време битака пракса била да се погинули сахрањују у позадини фронта, додајући да је идеја новонастале државе била да сви они вечни починак нађу у уређеним спомен-костурницама и војничким гробљима. Тај пројекат, напомиње Лајбеншпергер, никада није до краја реализован јер га је прекинуо Други светски рат који је у први план ставио неке нове хероје. Тек је средином 2000. године Србија поново почела озбиљније да се бави питањем обележавања и уређења војних гробаља у Северној Македонији и Грчкој. Ипак, необележениостају они гробови који се налазе на обронцима планине Ниџе, кој су и данас препуштени уређењу удружењима и ентузијстима.
Председник Удружења „Кајмакчалан“ Станоје Стојковић нагласио
је да су деценијама били заборављени гробови јунака који су живот дали на
бранику отаџбине, а да овај филм има за мисију подизање свести шире јавности о
постојању и значају војничких гробаља како жртве Солунаца али и свих других
бораца за слободу не би биле заборављене.
Удружење на чијем је челу, додао је он, данас броји око 260 чланова из целе
Србије који су до сада у више наврата учествовали на рашчишћавању и обележавању
вечних кућа палих хероја, додајући да без системског решења и помоћи државе тај
посао не може бити на адекватан начин завршен.
Поводом обележавања стогодишњице од ратних страдања у Првом светском рату, написан је велики број књига, одржано више научних скупова, приређен низ изложби, али је недовољно пажње посвећено стању српских војничких гробаља у иностранству, посебно у Републици Северној Македонији. Филм „Засијаше гробови солунаца“, оком камере бележи, у шипражју и драчи, заборављена гробља српских војника на којима су измешане зарђале металне крстаче и оронули камени надгробни споменици. Прича прати и акцију волонтера на чишћењу и уређењу вечних почивалишта солунаца, да би на крају забележила тренутак када су преостало споменичко наслеђе обасјали сунчеви зраци.
У уметничком делу програма наступио је хор „Огрлица од бисера“ под управом Јасне Васиљевић – Милановић и извео нумере „Ово је Србија“ и „Тамо далеко“, као и једну руску песму у част народу који је током Првог светског рата пружао несебичну подршку братском српском народу.