https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:852978-Zamenjen-natpis-na-spomeniku-srpskim-zrtvama-u-authauzenu-Otadzbina-ih-pamti-kao-heroje

Слика и прилика независног новинарства у нашој отаџбини и то у ери већег броја факултета на којим се школују нове генерације журналиста. Елем, текст је посвећен новој спомен-плочи српским мученицима страдалим у концлогору Маутхаузен за време Другог светског рата, а уредник Новости/РС, уместо фотографије нове мермерне плоче, у први план поставља фотографију амбасадора, свештеника и других лица. Ово није усамљен случај, већ постаје правило да се, догађаји из области неговања културе сећања, претварају у неумесну, перфидну политичку промоцију чланова и присталица актуелне власти. Значи, наслов и текст у клин, а слика у плочу, иако је сваком просечно образованом грађанину у Србији јасно да су српске жртве Маутхаузена вечне, а да су амбасадори пролазни функционери владајућих гарнитура.

А шта тек рећи за чињеницу, да надлежни државни органи нису обезбедили (релативно скромна) средства за промену спомен-плоче, него да је реаговао племенити донатор г-дин Александар Ченић.

Још два парадокса везана за конц-логор Маутхаузен на који су ми указали пријатељи са друштвене мреже – посетиоци наведеног стратишта. Први, разбијањем друге Југославије, спомен-плоча југословенским жртвама се сматрала превазиђеном, па су власти новооснованих република Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе поставиле посебне плоче за страдале војнике са свог подручја, да би по истом моделу (са великим закашњењем) поступила и Република Србија, иако је општепознато да су међу умореним војницима, најбројнији били они из српског националног корпуса. Други, са закашњењем од једног века, надлежни државни органи Републике Србије су издвојили средства да се у Маутхаузену изгради спомен-капела за страдале српске војнике и цивиле из Првог светског рата. Радови су у току.