Од више занимљивих података изнетих у документарном филму „Засијаше гробови солунаца“ издвојио бих следеће:

Прво, да су већински састав добровољачког одреда војводе Вука чинили Срби поданици Аустроугарске монархије који су на Источном фронту свесно допали у руско заробљеништво, да би се потом прикључили српској војсци на Солунском фронту. Интервјуисани књижевник и историчар – др Милан Мицић је навео податак да је ова категорија ратника са 86% учестовала у бајонет-јединици војводе Вука. После великих губитака официра и војника Дринске дивизије, у окршај против бугарског окупатора на платоу Кајмакчалана укључени су добровољци војводе Вука који су после вишечасовне, жестоке борбе „прса у прса“ ослободили „Капију слободе“.

Друго, „раме уз раме“ са српским борцима на Солунском фронту, поред осталих, борили су се и руски војници и учествовали у ослобађању Битоља. Такође, у близини Црне Реке функционисала је и руска војна болница.

Од кадрова са репортаже из Дома војске, указао бих на два интересантна детаља.

Прво, да је премијерном приказивању филмског остварења присуствовао Никола Илић -војни аташе Британске амбасаде у Београду. После пројекције документарца чланице хора „Огрлица од бисера“ су ме зачуђено питале: “Како онај страни официр што је седео у првом реду зна заједно са нама да пева српске песме „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“? Одговорио сам им да се ради о потомку борца Динарске четничке дивизије пореклом из Далмације, конкретно из Пађена засеока Илићи који је у Великој Британији одрастао у традиционалној српској породици.

Друго, хором „Огрлица од бисера“ управљала је Јасна Васиљевић Милановић, кћерка легендарне Мире Васиљевић – музичког педагога и хуманисте која је више деценија водила чувени Ансамбл „Ђердан“ и исшколовала велики број данас познатих певача.