Основни мотив Далматинаца – аграрних интересената – за колонизацију у Прилепско поље садржан је у настојању да се дође до сопственог парчета земље са кога ће се обезбедити породична егзистенција. Пре одласка за Македонију напуштане су породичне задруге, остављана је земља оном брату који остаје на огњишту, дељена је стока и покретна имовина. Ипак, модел живота у породичним задругама није напуштан ни на македонском огњишту. То илустративно потврђује фотографија породичне задруге Рнић у Александрову сачињена 1941, – уочи протеривања „неблагонадлежних“ српских насељеника из „Велике Бугарске“.
На степеништу стоји носилац колонизације Владимир Рнић – Раде пореклом из Отишића – Врличка крајина. Испред куће унука Драгица (1936) – кћерка Милице (дев Драгић – супруга млађег Владимировог сина Милета) држи у наручју сина Душана (1940), затим Бојица (Владимирова старија кћерка удата за Душана Росића), кћерке старијег сина Симе; Босиљка (1938), Ружа (1934) и Илинка (1936 – она је рођена са братом близанцем. Иако су родитељи више пажње поклањали мушком потомку, он је умро после неколико месеци, а преживела је запостављена Илинка.), Симина супруга Милица (дев Мељанац) држи у наручју сина Ратка (1940), поред точка од запреге браћа Миле и Симо Рнић, а на крају Јела (дев Стојсављевић – супруга Боже Крагуља), на прозору куће Дара (Владимирова млађа кћерка). Недостаје Владимирова супруга Аница (дев Станојевић).
Из фотографије се може закључити да кућа није до краја завршена, као и да није квалитетно изграђена. Елем, нема ограде на степеницама које воде на спрат, нема олука, кровне греде су неједнако постављене па се таласају низови црепова, прозори неугледни – склепани, а утисак допуњује и мала запрега – таљиге примитивне израде, те скромно одевена чељад.
Иако је кућа на спрат подигнута 1937. када су Рнићи напустили неодрживу насеобину Карађорђево и прешли у Александрово, газдинство није комплетирано јер нису подигнуте помоћне просторије. Из тог разлога, насељеници су горњи део куће користили за смештај, а у приземљу су држали стоку. При томе Рнићи су изашли у сусрет браћи Ђури и Николи Мељанац (њихова сестра Милица се удала за Симу Рнића) да део повећег стада оваца може пребивати у приземљу њихове куће.
Милош Мељанац