После Београда и Скопља монографија „Пет огњишта далматинских колониста“ представљена је на Књижевној вечери која је одржана 14 јула 2023. у склопу традиционалног „27 Сијела Тромеђе“ у Стрмици код Книна. Уз дужно поштовање према агилним домаћинима промоције књиге у поменутим великим градовима, најпријатније тренутке доживео сам у Далмацији – завичају мојих предака. Након смештаја у Книну „по жаркоме Сунцу“ обишао сам месни храм Покрова Пресвете Богородице, а потом и Книнску тврђаву у чијем склопу се налазе три музејске поставке.
Следи одлазак у село Стрмицу где су се, уз вечерњу свежину на платоу поред цркви Рођења Пресвете Богородице и Светог Јована, испод Дерала окупили Крајишници из Далмације, Босне и Лике.
Црква Рођења Пресвете Богородице
На изузетно коректан и професионалан начин програм промоције монографије водила је Јована Марић пореклом из Голубића код Книна, која се „специјализовала“ да води Врличка прела.
Јована Марић и Милош Мељанац
За богат музички део програма прилагођен теми обрађеној у књизи постарала се позната певачица традиционалних, српских песама, чувар културне баштине и преводилац – Светлана Спајић, као и пјевачке групе „Коријени Буковице“ из Ервеника и „Стрмица“. При томе треба истаћи чињеницу да, Светлана у свом годишњем календару гостовања, даје предност Сијелу Тромеђе у Стрмици у односу на познате дворане широм света.
Заједничка слика учесника представљања монографије
Нико од присутних Крајишника није чуо за међуратну колонизацију Далматинаца у Маћедонију, тако да су са изузетном пажњом пратили промоцију монографије. Аутор је коментарисао животне прилике на сваком од пет огњишта, а највише се задржао на дводеценијском животу далматинских колониста у Прилепском пољу. Предочавао је конкретне догађаје из свакодневнице насељеничких породица, уз неизбежну повезаност са приликама не само у првој Југославији, него и на ширем простору. По завршетку представљања књиге многобројни љубитељи историје су салетали аутора, честитајући му издавачки подухват и знатижељно настојали да добију неку информацију више. На сваком кораку осетила се крајишка атмосфера, гостопримљивост, а мојим ушима највише је пријао препознатљиви, традиционални говор карактеристичан за ово подручје. Дружење се наставило поред Братске куће уз традиционалне крајишке пјесме праћене ојкањем и гроктањем.
Следеће вечери присуствовао сам Смотри народног стваралаштва – Сијелу Тромеђе на коме је, пред мноштвом раздраганог крајишког свијета, наступило више десетина културно-уметничких друштава. Међу присутнима истицао се времешни пјевач, диплар и здравичар Обрад Милић из Жегара. Током програма прилазили су ми многи земљаци, започињали причу о међуратној колонизацији Далматинаца у Маћедонију и, поред осталог, дали велики комплимент. По њиховим речима већи значај су придали књижевној вечери када су сазнали интересантне детаље о миграцији Далматинаца на македонски простор од пре једног века, него наступима бројних културно-уметничких друштава чије су им музичке и плесне нумере већ познате.
Делић атмосфере са Сијела Тромеђе (фотографију уступио Милан Јапалак)
Предивне утиске из дводневног боравка у Книну и Стрмици, као и успостављена бројна познанства са Крајишницима са Тромеђе донекле је покварио повратак у Београд, јер током вожње од 8,00 па до 20,00 часова клима-уређај у аутобусу није био у функцији.
Милош Мељанац
ПРИЛОГ: